Mnogi balkoni u Srbiji okrenuti su prema jugu ili jugoistoku i primaju sunce gotovo ceo dan.
Takvi balkoni pogodni su za uzgoj cveća – ali samo onog koje podnosi visoke temperature, beton koji odaje toplotu i povremenu sušu.
Većina biljaka koje prodavci nude u proleće nije za takve uslove. Ovaj tekst se bavi onima koje jesu.
Sve vrste na jednom mestu
| Vrsta | Sunce | Zalivanje | Prezimljuje? | Posebnost |
|---|---|---|---|---|
| Petunije (Wave) | Puno | 2–3× nedeljno | Ne | Kaskadirajuća, lako se obnavlja |
| Portulak | Puno | 1× nedeljno | Ne | Najotpornija od svih |
| Lavanda | Puno | 1× nedeljno | Da (napolju) | Miris, tera insekte |
| Lantana | Puno | 1–2× nedeljno | Unutra | Menja boju cveta |
| Gazanija | Isključivo puno | 1× nedeljno | Ne | Cveta samo na suncu |
| Čuvarkuća | Puno | 2× mesečno | Da (napolju) | Zimski otporan sukulentni |
| Verbena | Puno | 2× nedeljno | Ne | Otporna na kišu |
| Pelargonija | Puno | 2–3× nedeljno | Unutra | Mirisno lišće |
| Voštana begonija | Puno (crvene) | 2× nedeljno | Ne | Cveta do prvog mraza |
| Žalfija dekorativna | Puno | 1–2× nedeljno | Zavisi od vrste | Privlači pčele |
1. Petunije – klasik sa razlogom
Nijedna vrsta nije pretrpela toliko opravdanog i neopravdanog ismevanja kao petunije. Ali kad vidite kaskadu od 90 cm na vrućem balkonu u avgustu, dok sve ostalo kopni, banalnost postaje vrlina.
Za balkone su prikladnije viseće sorte (Wave, Surfinia) od uspravnih. Rastu horizontalno i naniže, pune kutiju gustom masom cveta. Zahtevaju tečno đubrivo svake 10 do 14 dana tokom cvetanja jer brzo troše hranljive materije iz lonca.
Jedini nedostatak: posle duže kiše latice postaju gnjecave. Rešenje je kratka rezidba – skratiti stabljike na trećinu dužine. Biljka se obnavlja za nekih dve nedelje.
2. Portulak – najotporniji od svih
Portulak je biljka stvorena za vreli, zanemareni balkon. Sukulentna stabljika čuva vodu, cveta u najjačoj podnevnoj žegi i gotovo ne reaguje na sušu koja traje nekoliko dana.
Cvasti su mu kratke – zatvaraju se po oblačnom vremenu i uveče – ali boja je upečatljiva: karmin, žuta, narandžasta, bela, dvobojne sorte.
Sadi se na puno sunce, u peskovitu, dobro ocednu zemlju. Previše vode ga ubija brže nego suša. Odličan za terakotne saksije bez vodenjikave podloge.
3. Lavanda – miris i korist u jednom
Lavanda je mediteranska biljka, a mediteranska klima sve više odgovara srpskim letima. Traži peskovitu, blago alkalnu zemlju i ne podnosi vlagu oko korena.
Za balkone su prikladne zbijene sorte: Hidcote, Munstead, Little Lottie. Sadi se u lonac s dobrom drenažom – šljunak na dno, supstrat za mediteranske biljke ili klasičan supstrat uz dodati perlit.
Posle cvetanja skraćuje se za trećinu, bez rezanja u staro drvo. Višegodišnja je i prezimljuje napolju u umerenim zimama.
4. Lantana – tropska biljka za domaći beton
Lantana se u Srbiji još uvek ređe sreće, a šteta. To je jedna od najotpornijih letnjih biljaka za sunčane balkone.
Cveta u grozdastim cvastima koje menjaju boju kako sazrevaju – ista biljka nosi žute, narandžaste i crvene cvetove odjednom.
Podnosi temperaturne udare, kratkotrajnu sušu i direktno podnevno sunce.
Bobice koje se formiraju posle cvetanja otrovne su – treba ih ukloniti ako u domaćinstvu ima dece. Prezimljuje unutra kao sobna biljka, ili se gaji kao jednogodišnja.
5. Gazanija – cveta samo na suncu
Gazanija cveta isključivo na direktnom suncu. Čim se oblači ili padne mrak, cvast se zatvara. Zbog toga deluje kao da ima malo cvetova, a zapravo odražava količinu svetlosti.
Na sunčanom danu je upečatljiva: široke cvasti u narandžastoj, žutoj, ružičastoj i crveno-crnoj boji. Izrazito suhotrpna, poreklom iz Južne Afrike.
Dovoljno je zaliti je jednom nedeljno, kad se zemlja u saksiji osuši na tri do četiri centimetra dubine.
6. Sukulenti – za one koji zaboravljaju na zalivanje
Čuvarkuća, eheverija, sedum
Čuvarkuća je jedini sukulentni rod koji prezimljuje napolju bez zaštite u svim krajevima Srbije.
Sadi se u plitku saksiju s peskovitom zemljom, ne zahteva gotovo nikakvo zalivanje od aprila do oktobra i razmnožava se sama – rozeta tokom leta odbacuje manje kćerke koje se odvojeno usade.
Eheverija i sedum dekorativniji su izgledom, ali eheverija ne podnosi mraz. Dobro rešenje je kombinacija čuvarkuće za zimu i eheverije za letnje mesece u istom loncu.
Za mešavinu sukulenata koristi se supstrat za kaktuse ili klasičan supstrat uz pola perlita.
7. Verbena – Dugotrajna
Verbena je zanemarena alternativa petuniji – sličnog rasta, ali otpornija na kišu. Cvasti su sitnija, biljka gušća i kompaktnija.
Sorte poput Superbena i Lanai robusne su i u najtoplijim letima.
Verbena bonariensis je visoka, uspravna vrsta s tankim stablima i ljubičastim cvastima na vrhu – dobra kao visinski akcent u ugaonim saksijama.
Redovnim skidanjem ocvalih cvasti cvetanje se produžava od juna do oktobra.
8. Pelargonija – pogrešno nazvana geranijum
U narodu se zove geranijum, ali geranijum je livadska biljka koja se ne gaji u saksijama. Ono što ukrašava balkone jeste pelargonija – botanički sasvim drugačiji rod.
Za sunčane balkone prikladnije su viseće pelargonije – takozvane bršljanolisne sorte: otpornije na vrućinu, kompaktnije, bogatijeg cvetanja.
Sve pelargonijom ne trpe zalivanje po cvastima – voda ide direktno u supstrat ili u podlogu ispod lonca. Prezimljuju se na hladnom, ali nezamrzavajućem mestu uz zalivanje jednom mesečno.
9. Voštana begonija – jedina begonija za sunce
Begonija važi za biljku senke, i uglavnom opravdano. Međutim, voštana begonija sa sjajnim lišćem podnosi puno sunce bolje od ostalih vrsta – naročito sorte s crveno-mrkim lišćem, koje sadrže više bojenih materija zaštitnih od jakog osunčavanja.
Cveta neprekidno od maja do prvog mraza, ne zahteva skidanje ocvalih cvasti i zadovoljava se skromnim zalivanjem.
Uz portulak ili gazaniju pravi dobar visinski kontrast u istoj saksiji.
10. Žalfija dekorativna – mirisna i korisna
Dekorativne žalfije isti su rod kao kuhinjska žalfija, ali se ne koriste u kuhinji.
Salvia splendens (crvena) standardna je sezonska vrsta za sunčane balkone; S. farinacea (plava ili bela) modernog je, elegantnijeg izgleda; S. nemorosa je višegodišnja i zimski otporna.
Sve traže dobru ocednost i ne podnose vlažan koren. Pčele i bumbari dolaze obilno.
Uz lavandu i verbenu dobro funkcioniše kao deo iste postave – iste potrebe za suncem i suvom zemljom lako je uskladiti u zajedničkoj kutiji.
Saveti za balkonski uzgoj
Supstrat
Klasičan supstrat za balkonske biljke iz vreće previše je mekan i zadržava previše vode za sunčane vrste.
Dodajte 20 do 30 posto perlita ili krupnog peska – to poboljšava ocednost i sprečava da koren „kuva“ u mokroj podlozi tokom letnje žege.
Za mediteranske vrste (lavanda, žalfija, portulak) taj udeo ide i do polovine zapremine.
Izbor saksija
Tamne plastične saksije upijaju toplotu i mogu pregrejati koren. Na južnim balkonima bolja je terakota, koja diše i ne zadržava toliku toplotu.
Terakota se brže suši – što je prednost za suhotrpne vrste, a zahteva češće zalivanje za one kojima treba više vlage.
Na balkonu s jakim vetrom birajte šire i niže posude, ili osigurajte saksije od prevrtanja.
Đubrenje
U saksiji nema prirodnog dotoka hranljivih materija – sve dolazi od vas.
Jednogodišnje biljke (petunije, verbena, lantana) zahtevaju tečno đubrivo bogato kalijumom svakih deset do četrnaest dana, od juna do avgusta.
Višegodišnje (lavanda, čuvarkuća) đubre se retko – jednom na početku i jednom sredinom sezone, granuliranim đubrivom sporog otpuštanja.
Kupovina sadnica
Na pijaci ili rasadnukz birajte zbijene biljke s tamno zelenim lišćem i vidljivim pupoljcima – ne one koje su već u punom cvatu.
Biljka koja cveta u prodavnici deo svog potencijala potrošila je u neoptimalnim uslovima.
Proverite i da nema sitnih mušica koje kruže oko supstrata (znak prelivanja) niti žutila lišća na dnu stabljike.
