Kada neko odluči da pokrene sopstveni posao, obično prvo razmišlja o klijentima, zaradi i početnom kapitalu. Međutim, jedna odluka može imati mnogo veće posledice od izbora poslovnog prostora ili naziva firme. Da li registrovati preduzetnika ili društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO)?
Ljudi u Srbiji znatno češće biraju preduzetnika nego DOO. Tokom 2025. godine registrovano je 46.751 novih preduzetnika i 8.037 privrednih društava, prema podacima Agencije za privredne registre koje je objavila Politika.
Razlika je gotovo šestostruka. Ipak, popularniji izbor nije automatski i bolji. Preduzetnik često odgovara osobi koja samostalno pruža usluge, dok DOO može imati prednost kod većih poslovnih rizika, partnerskih odnosa i ulaganja.
Ključne tačke
- Tokom 2025. osnovano je skoro šest puta više preduzetnika nego privrednih društava.
- Registracija preduzetnika u APR-u košta 2.500 dinara, a osnivanje DOO 8.000 dinara.
- Preduzetnik za poslovne obaveze odgovara celokupnom imovinom.
- DOO je zasebno pravno lice, ali ograničena odgovornost vlasnika nije apsolutna.
- Najpovoljnija opcija zavisi od delatnosti, poslovnog rizika, prihoda i poreskog modela.
Zašto je preduzetnik češći izbor u Srbiji?
Najjednostavnije objašnjenje jeste niža početna cena i jednostavniji način poslovanja u odgovarajućim poreskim režimima.
Grafički dizajner, frizer ili majstor koji samostalno pruža usluge često nema potrebu za složenom vlasničkom strukturom. Posao može početi bez suvlasnika i većih ulaganja.
Prema zvaničnom cenovniku APR-a za preduzetnike, registracija osnivanja iznosi 2.500 dinara. Kod privrednog društva naknada je 8.000 dinara.
Razlika od 5.500 dinara nije presudna za ozbiljnu investiciju. Za nekoga ko posao započinje sa skromnim budžetom ipak može biti važna.
Još jedan razlog popularnosti preduzetnika jeste mogućnost paušalnog oporezivanja za delatnosti koje ispunjavaju zakonske uslove.
Međutim, paušalac i preduzetnik nisu sinonimi. Preduzetnik može voditi poslovne knjige, a pod određenim uslovima može se opredeliti i za isplatu lične zarade.
Zato bih pre registracije uvek odvojeno proverio pravnu formu i poreski režim. Jeftinije osnivanje ne znači nužno niže ukupne godišnje obaveze.
Najveća razlika nije porez, već odgovornost za dugove
Zamislite dva mala preduzeća koja dobijaju isti posao vredan dva miliona dinara. Jedno posluje kao preduzetnik, a drugo kao DOO.
Oba mogu imati zaposlene i sklapati ugovore. Razlika postaje posebno važna ako nastane dug koji posao ne može da izmiri.
Preduzetnik je fizičko lice koje obavlja registrovanu delatnost. Za obaveze nastale u vezi sa poslovanjem odgovara celokupnom svojom imovinom. Prestanak obavljanja delatnosti sam po sebi ne uklanja takvu odgovornost.
DOO ima sopstvenu imovinu i pravni subjektivitet. Član društva po pravilu ne odgovara ličnom imovinom za dugove društva. Postoje zakonski izuzeci, poput zloupotrebe ograničene odgovornosti, kao i situacije u kojima vlasnik lično preuzme obavezu jemstvom.
Osnov za razliku nalazi se u Zakonu o privrednim društvima, dostupnom preko APR-ovog registra propisa.
Za mene je to važniji kriterijum od nekoliko hiljada dinara razlike u registraciji.
Ako posao uključuje velike ugovore, značajne nabavke ili mogućnost ozbiljne materijalne štete, pravnu odgovornost treba analizirati pre izbora poslovnog oblika.
Preduzetnik i DOO – glavne razlike
| Kriterijum | Preduzetnik | DOO |
|---|---|---|
| APR naknada za osnivanje | 2.500 dinara | 8.000 dinara |
| Osnivač | Fizičko lice | Jedno ili više fizičkih ili pravnih lica |
| Odgovornost | Celokupna imovina preduzetnika | Po pravilu imovina društva, uz zakonske izuzetke |
| Paušalno oporezivanje | Moguće uz ispunjene uslove | Nije dostupno |
| Vođenje poslovnih knjiga | Zavisi od poreskog režima | Obavezno |
| Suvlasnici | Nema vlasničkih udela kao kod DOO | Moguća podela udela |
| Korišćenje poslovnog novca | Zavisi od režima i obaveza | Isplate vlasniku zahtevaju odgovarajući pravni i poreski osnov |
Podaci o registracionim naknadama potiču iz zvaničnih cenovnika APR-a. Ostale razlike zasnovane su na pravilima o pravnoj formi i poreskom tretmanu.
Tabela pokazuje zašto ne bih preporučio DOO samo zato što nekome zvuči ozbiljnije. Isto tako, ne bih savetovao preduzetnika samo zbog manje administracije.
Paušal može biti prednost, ali ne pripada svakome
Često se može čuti savet da je najbolje otvoriti paušalnu firmu jer su porezi unapred poznati.
To jeste jedna od prednosti paušalnog sistema, ali pravo na takvo oporezivanje nije univerzalno.
Prema Poreskoj upravi i poreskom informatoru, jedan od ključnih uslova odnosi se na godišnji promet od šest miliona dinara.
Pojedine delatnosti nemaju pravo na paušal, uključujući oglašavanje i određene trgovinske poslove. Postoje i zakonski izuzeci koje treba posebno proveriti.
Važna je i razlika između limita za paušal i praga za obaveznu evidenciju u sistem PDV-a, koji iznosi osam miliona dinara prometa u prethodnih 12 meseci.
Promet nije isto što i dobit. Ako preduzetnik naplati pet miliona dinara, a ima tri miliona dinara poslovnih troškova, ne znači da je zaradio pet miliona.
Tu mnogi pogrešno procenjuju koliko im novca zaista ostaje.
Kako ista zarada može voditi do različite odluke?
Uzmimo dva ilustrativna poslovna modela sa godišnjim prihodom od šest miliona dinara.
Prvi je samostalni IT konsultant. Nema zaposlene, velike nabavke niti poslovni prostor. Njegovi godišnji troškovi, pre poreza i doprinosa, iznose 600.000 dinara.
Drugi je mali trgovinski posao. Ima robu, zakup prostora, dobavljače i veći rizik zbog preuzetih obaveza. Njegovi godišnji troškovi iznose 4.800.000 dinara.
| Stavka | IT konsultant | Trgovinski posao |
|---|---|---|
| Godišnji prihod | 6.000.000 RSD | 6.000.000 RSD |
| Troškovi pre poreza | 600.000 RSD | 4.800.000 RSD |
| Razlika prihoda i troškova | 5.400.000 RSD | 1.200.000 RSD |
| Ključni rizik | Status samostalnosti i ugovorni uslovi | Zalihe, obaveze prema dobavljačima, reklamacije |
Brojevi su ilustrativni i ne predstavljaju stvarne firme. U troškove nisu uključeni porezi, doprinosi ni svi mogući rashodi.
Kod konsultanta bih najpre proverio poreske opcije preduzetnika i test samostalnosti, naročito ako većinu prihoda ostvaruje od jednog nalogodavca.
Kod trgovinskog posla više bih pažnje posvetio odgovornosti za dugove, finansiranju zaliha i mogućnosti uključivanja partnera.
Isti prihod ne daje isti odgovor. Još manje ga daje sama visina APR naknade.
Kada DOO ima više smisla?
U videu u nastavku pogledajte kako izgleda postupak elektronske registracije osnivanja društva sa ograničenom odgovornošću (DOO) i koji su koraci potrebni za uspešno podnošenje prijave:
DOO je često pogodniji kada poslovanje podrazumeva više osnivača, značajne ugovorne obaveze ili plan za ulazak investitora.
Dobar primer je posao koji zajednički pokreću dva partnera. Jedan ulaže novac, a drugi vodi operativni deo poslovanja.
Kod DOO mogu se urediti vlasnički udeli, prava članova i način donošenja odluka. Ipak, te odnose treba precizno definisati osnivačkim aktom i eventualnim dodatnim ugovorima.
DOO podrazumeva i više formalnosti. Novac na računu društva nije automatski lični novac vlasnika. Isplate mogu imati oblik zarade, naknade ili dividende, uz odgovarajući poreski tretman.
Osnivanje DOO obavlja se elektronski. APR potvrđuje da se redovne prijave za osnivanje privrednih društava od 17. maja 2023. podnose elektronskim putem, uz određene zakonske izuzetke.
Zbog toga bih kod planiranog partnerstva pre osnivanja angažovao i knjigovođu i pravnika. Kasniji spor oko udela može biti daleko skuplji od početnog stručnog saveta.
Kako izabrati pre registracije?
Pre nego što podnesete prijavu APR-u, potrebno je imati konkretne odgovore o delatnosti, planiranim prihodima i troškovima.
Posebno bih proverio očekivani promet, broj klijenata, moguće dugove, plan zapošljavanja i način na koji vlasnik želi da koristi ostvarenu dobit.
Kod izbora pravne forme može pomoći i knjigovodstvena agencija Pitaj knjigovođu, čiji vodič za postupak osnivanja firme objašnjava proveru poreskog modela, šifre delatnosti i obaveza koje nastaju nakon registracije.
Moj savet je da napravite dve procene godišnjih obaveza, jednu za preduzetnika i drugu za DOO. U račun uključite knjigovodstvo, poreze, doprinose i planirani način isplate vlasniku.
Nema smisla porediti samo cenu registracije. Ona se plaća jednom, a posledice izbora pravne forme mogu trajati godinama.
Šta na kraju izabrati – preduzetnika ili DOO?
Brojke pokazuju da građani Srbije češće registruju preduzetničke radnje. To je važan podatak, ali ne dokazuje da je preduzetnik najbolja pravna forma za svakoga.
Za samostalno pružanje usluga, uz niži poslovni rizik i odgovarajući poreski režim, preduzetnik može biti racionalan početak.
Za posao sa partnerima, većim ugovorima ili značajnim finansijskim obavezama, DOO zaslužuje ozbiljnu prednost u analizi.
Pre odluke postavio bih jedno pitanje: Šta će se dogoditi ako posao za godinu dana bude dvostruko veći nego danas, ili ako jedan veliki klijent ne plati račun?
Odgovor na to pitanje često govori više od početne cene registracije. Najbolji izbor nije pravna forma koju većina koristi, već ona koja odgovara stvarnom poslu i riziku koji ste spremni da preuzmete.
