Troškovi grejanja mogu se značajno smanjiti i bez velikih ulaganja. Dobro zaptiveni prozori, pravilno podešena temperatura, redovno održavanje grejnog sistema i pametno korišćenje prostorija predstavljaju prve korake ka manjoj potrošnji energije.
Za dugoročne uštede najviše znače kvalitetna izolacija i efikasniji sistemi grejanja, ali njihova isplativost zavisi od karakteristika domaćinstva.
Najbolji rezultati postižu se kombinovanjem više mera. Nema mnogo koristi od skupog kotla ako toplota neprestano izlazi kroz loše izolovan krov, kao što ni nova stolarija neće rešiti problem neispravnog sistema grejanja.
Gde domaćinstva najčešće gube toplotu?
Pre nego što počne razmišljanje o promeni načina grejanja, potrebno je utvrditi gde nastaju najveći gubici energije.
Prema podacima organizacije Energy Saving Trust, u tipičnoj neizolovanoj kući približno trećina toplote može se gubiti kroz zidove, a četvrtina kroz krov. Ovi udeli nisu isti za sve objekte, ali pokazuju zašto izolacija često ima veći značaj od izbora samog uređaja za grejanje.
U praksi se problemi najlakše prepoznaju po hladnim zidovima, promaji oko prozora, neravnomernoj temperaturi između prostorija i brzom hlađenju doma nakon isključivanja grejanja.
Posebnu pažnju zaslužuju starije kuće i stanovi na poslednjem spratu. Njihovi toplotni gubici mogu biti znatno veći nego u stanovima okruženim drugim zagrejanim prostorijama.
Ipak, potpuna zamena stolarije nije uvek neophodna. Ponekad podešavanje okova i zamena dotrajalih guma mogu rešiti problem promaje uz mnogo manje troškove.
Koliko temperatura u prostoriji utiče na račun?
Jedna od najjednostavnijih mera štednje jeste podešavanje termostata.
U mnogim domaćinstvima temperatura se održava na 23 ili 24 stepena, iako je za većinu zdravih odraslih osoba tokom uobičajenih dnevnih aktivnosti često dovoljno oko 20 do 21°C. Potrebe dece, starijih osoba i ljudi sa određenim zdravstvenim stanjima mogu biti drugačije.
Snižavanje temperature za jedan stepen smanjuje potrebu za toplotnom energijom, ali tačan procenat uštede zavisi od izolacije, spoljne temperature i vrste grejanja.
Veliku razliku pravi i raspored korišćenja prostora. Ako je porodica veći deo dana van kuće, nema potrebe da sistem sa klasičnim kotlom održava istu temperaturu kao kada su svi prisutni.
Međutim, potpuno isključivanje grejanja nije uvek najbolje rešenje. Kod podnog grejanja i pojedinih toplotnih pumpi, koje najefikasnije rade u stabilnom režimu, velika i česta promena temperature može smanjiti praktične prednosti ovakvog načina rada.
Zato podešavanja treba prilagoditi sistemu, a ne primenjivati jedno pravilo u svakom domu.
Mali zahvati koji mogu doneti primetnu uštedu
Za prve rezultate često nije potrebno više od jednog vikenda.
Najkorisnije je početi od prozora i vrata, jer se mesta kroz koja prodire hladan vazduh obično mogu relativno lako prepoznati.
Samolepljive zaptivne trake, zamena istrošenih dihtunga i podešavanje vrata mogu smanjiti promaju. Deblje zavese dodatno poboljšavaju osećaj toplote tokom noći, dok dnevna sunčeva svetlost može pomoći zagrevanju prostorije.
Važno je, ipak, ne zatvarati ventilacione otvore potrebne za kvalitet vazduha i bezbedan rad uređaja za sagorevanje.
Ni raspored nameštaja nije bez značaja. Kauč postavljen neposredno ispred radijatora ili dugačka zavesa koja ga potpuno prekriva mogu ometati prenos toplote u prostoriju.
Kod radijatorskog grejanja korisno je proveriti i da li su svi radijatori ravnomerno topli. Ako je gornji deo radijatora hladan zbog zarobljenog vazduha, možda je potrebno odzračivanje.
Da li se isplati promeniti sistem grejanja?
Kada su računi visoki iz godine u godinu, manji zahvati možda neće biti dovoljni. Tada ima smisla razmotriti zamenu starog grejnog sistema.
Ipak, ne postoji univerzalno najjeftiniji način grejanja.
Stan od 45 kvadrata, kuća od 150 kvadrata i loše izolovan objekat iste površine imaju potpuno različite energetske potrebe. Na isplativost dodatno utiču cene energenata, način obračuna potrošnje i mogućnost regulacije temperature.
Toplotne pumpe kao dugoročno rešenje
Toplotne pumpe koriste energiju iz okruženja za zagrevanje prostora, zbog čega mogu isporučiti nekoliko kilovat-sati toplote uz potrošnju samo jednog kilovat-sata električne energije.
Za domaćinstva koja žele dugoročno da smanje troškove grejanja, ovaj sistem može biti isplativo rešenje, posebno u dobro izolovanim kućama. U Koal Mont ponudi toplotnih pumpi mogu se pronaći različiti modeli prilagođeni potrebama domaćinstava.
Iako početna investicija može biti veća, pravilno odabrana toplotna pumpa dugoročno može doneti značajne uštede.
Uz odgovarajuću izolaciju i dobro podešen sistem, rezultati postaju vidljivi kroz manju potrošnju energije, niže račune za grejanje i prijatniju temperaturu u domu tokom cele zime.
View this post on Instagram
Šta se najviše isplati u zavisnosti od budžeta?
Najrazumniji pristup je ulaganje prema stvarnim potrebama, a ne prema popularnosti određenog rešenja.
| Dostupan budžet | Preporučene mere | Glavna prednost |
| Mali | Zaptivanje prozora, pravilno podešavanje termostata | Brza primena uz male troškove |
| Umeren | Servis sistema, termostatski ventili, izolacija dostupnih delova objekta | Bolja kontrola potrošnje |
| Veći | Izolacija fasade ili krova, zamena neefikasnog sistema grejanja | Dugoročno smanjenje energetskih potreba |
Na primer, vlasnik kuće sa neizolovanim tavanom mogao bi imati više koristi od postavljanja tavanske izolacije nego od kupovine nešto efikasnijeg kotla.
Sa druge strane, domaćinstvu koje već ima dobru izolaciju, ali koristi stare električne grejalice, promena načina grejanja može doneti veći finansijski efekat.
Najbolja investicija nije nužno najskuplja, već ona koja rešava najveći postojeći problem.
Kako izračunati da li se ulaganje isplati?
Bez praćenja potrošnje teško je proceniti koliko određena mera zaista štedi novac.
Korisno je zabeležiti troškove tokom prethodne grejne sezone i uporediti ih sa narednom. Pritom treba uzeti u obzir razlike u spoljnim temperaturama i cenama energenata.
Recimo da domaćinstvo godišnje troši 120.000 dinara na grejanje. Ako određena investicija smanji taj trošak za 25%, godišnja ušteda iznosi 30.000 dinara.
Ukoliko ulaganje košta 150.000 dinara, jednostavan period povraćaja bio bi približno pet godina.
To je samo ilustrativan račun. U stvarnosti treba uračunati održavanje, eventualne popravke, promene cena energije i troškove finansiranja.
Još jedna važna razlika jeste način plaćanja grejanja. Domaćinstvo sa sopstvenim kotlom i potrošnjom koju neposredno kontroliše može lakše ostvariti finansijsku uštedu. Kod daljinskog grejanja sa velikim fiksnim delom računa, manja potrošnja toplote ne mora doneti proporcionalno niži mesečni iznos.
Greške koje mogu povećati troškove tokom zime
Jedna od čestih grešaka jeste zanemarivanje održavanja do pojave ozbiljnijeg problema.
Zaprljani filteri, neispravni termostati i nepravilno podešen sistem mogu otežati efikasno grejanje. Servis kotlova i drugih složenih uređaja treba prepustiti kvalifikovanim stručnjacima, naročito kada koriste gas ili druga goriva.
Druga greška je pokušaj štednje potpunim zatvaranjem prostorija bez razmišljanja o vlazi. Ako se određena soba previše ohladi, a u nju dospeva vlažan vazduh, može doći do kondenzacije i pojave buđi.
Ni stalno zatvoreni prozori nisu rešenje. Kratko, intenzivno provetravanje obično je praktičnije od dugotrajnog držanja prozora odškrinutim tokom hladnog vremena, uz prilagođavanje ventilacije konkretnom prostoru.
Treća greška je kupovina dodatnih grejalica bez provere njihove potrošnje. Električna grejalica snage 2 kW, koja radi pet sati dnevno, potroši 10 kWh električne energije dnevno. Tokom 30 dana to je 300 kWh dodatne potrošnje.
Takva grejalica može biti korisna za povremeno dogrevanje, ali njeno svakodnevno korišćenje može znatno povećati račun.
Pripremu za zimu najbolje je početi pre prvih mrazeva
Najveća prednost pravovremene pripreme nije samo manji račun već i mogućnost da se problemi reše bez žurbe, dok su vremenski uslovi povoljniji za radove.
Domaćinstva koja nemaju novca za velika ulaganja mogu početi od zaptivanja stolarije, podešavanja termostata i održavanja postojećeg sistema. Vlasnici starijih kuća trebalo bi da obrate posebnu pažnju na krov, zidove i druge izvore toplotnih gubitaka.
Zamena sistema grejanja ima smisla kada postoje jasni pokazatelji da će ulaganje dugoročno smanjiti troškove. Ali pre kupovine nove opreme vredi proveriti koliko energije objekat zaista gubi.
Najjeftinija toplota je ona koju domaćinstvo ne mora ponovo da proizvede zato što je uspelo da je zadrži.
