Novac koji danas stoji na računu za godinu dana može da izgubi deo kupovne moći, čak i ako se njegov iznos ne promeni. U Srbiji je međugodišnja inflacija u septembru 2026. dostigla 4,1%, dok su ratni sukobi na Bliskom istoku i rast cena energenata ponovo povećali neizvesnost na svetskim tržištima.
Zato, najbolji načini za štednju u 2026. godini nisu nužno ulaganja koja obećavaju najveću zaradu. Važnije je pronaći odnos između prinosa, rizika i mogućnosti da do svog novca dođete kada vam zatreba.
Ako planirate da uložite 1.000, 5.000 ili 10.000 evra na narednih 12 meseci, nekoliko opcija zaslužuje posebnu pažnju.
Šta se promenilo na finansijskom tržištu tokom 2026. godine?
Svetska ekonomija ponovo se suočava sa problemom koji investitori dobro pamte iz prethodnih godina: poskupljenjem energije i strahom od nove inflacije.
Cena nafte Brent sredinom oktobra kretala se oko 106 dolara po barelu, dok su sukobi na Bliskom istoku otežali transport energenata. Skuplja nafta ne utiče samo na gorivo. Ona povećava troškove proizvodnje, prevoza i snabdevanja, što se na kraju može odraziti na cene proizvoda u prodavnicama.
Istovremeno, centralne banke pokušavaju da zaustave inflaciju bez ozbiljnijeg usporavanja privrede.
Narodna banka Srbije zadržala je 8. oktobra referentnu kamatnu stopu na 5,75%, upravo zbog inflatornih rizika i neizvesnosti na međunarodnom tržištu.
Za građane to znači da klasična štednja i dalje ima smisla, ali i da određene investicije mogu ponuditi veći prinos uz znatno veći rizik.
1. Investiciono zlato – zaštita kapitala u nesigurnim vremenima
Zlato je tokom 2026. ostalo jedna od najvažnijih tema na finansijskim tržištima.
Prema podacima Reutersa od 14. oktobra 2026. godine, cena zlata iznosila je približno 119 evra po gramu, preračunato prema tadašnjem kursu dolara i evra. Iako je prethodnih dana beležila pad, interesovanje za ovaj plemeniti metal ostalo je povezano sa inflacijom, ratnim sukobima i neizvesnošću oko budućih kamatnih stopa.
Za razliku od štednje u banci, fizičko zlato ne donosi kamatu. Njegova vrednost zavisi od tržišne cene, zbog čega može značajno da poraste, ali i da padne tokom jedne godine.
Zašto ljudi kupuju zlato kada raste neizvesnost?
Zlato nema kreditni rizik neke kompanije ili banke i nije direktno vezano za poslovanje pojedinačnog preduzeća. Zbog toga ga investitori često koriste za raspodelu rizika.
Posebno su interesantne fizičke zlatne poluge, koje omogućavaju kupovinu investicionog zlata različitih težina, od manjih pločica do većih poluga namenjenih čuvanju kapitala.
Prilikom kupovine važno je proveriti finoću zlata, poreklo, sertifikat i uslove kasnijeg otkupa.
Kupac mora da obrati pažnju i na razliku između prodajne i otkupne cene. Ako polugu plati 100.000 dinara, a trgovac bi je istog dana otkupio za 95.000 dinara, tržišna cena zlata mora najpre da poraste dovoljno da pokrije tu razliku.
Zašto se investiciono zlato smatra dobrim načinom očuvanja kapitala i na šta treba obratiti pažnju prilikom kupovine? O ovim pitanjima, kao i o tome gde i kako kupiti investiciono zlato, govori Vojislav Dejković u narednom videu.
Za koga je zlato dobar izbor? Za one koji žele da deo imovine čuvaju izvan bankarskih depozita i spremni su da prihvate promene cene. Za novac koji će sigurno biti potreban za tačno 12 meseci, zlato nije najpredvidljivije rešenje.
2. Dinarska štednja – stabilniji izbor za narednih godinu dana
Među najboljim načinima za štednju u 2026. godini, oročeni dinarski depoziti izdvajaju se za građane kojima je očuvanje nominalnog iznosa važnije od velikog prinosa.
Njihova prednost je jednostavnost. Uložite određeni iznos, dogovorite kamatu i nakon isteka oročenja dobijate glavnicu i obračunatu kamatu, pod ugovorenim uslovima.
Dinarska štednja ima još jednu pogodnost. Prema podacima Narodne banke Srbije, prihod od kamate na dinarske depozite ne oporezuje se, dok se kamata na deviznu štednju oporezuje po stopi od 15%.
Zamislimo da oročite 500.000 dinara uz godišnju kamatu od 4%. Posle 12 meseci imali biste 520.000 dinara, pod pretpostavkom jednostavnog godišnjeg obračuna bez dodatnih troškova.
To je 20.000 dinara nominalne zarade.
Međutim, ako bi inflacija tokom istog perioda iznosila 4,1%, kupovna moć tog novca bila bi neznatno manja nego na početku.
Stopa od 4% u ovom primeru služi za računicu, a ne predstavlja konkretnu ponudu banke.
Dodatnu sigurnost pruža osiguranje depozita do 50.000 evra po deponentu u jednoj banci, u skladu sa domaćim propisima.
Kome odgovara? Građanima koji štede za automobil, renoviranje ili drugi planirani trošak u narednih godinu dana.
3. Štednja u evrima – kada je važnije očuvati valutu nego juriti kamatu
Štednja u evrima često nudi niže kamate od dinarske, ali rešava drugi problem: smanjuje izloženost promenama kursa ako će budući trošak biti izražen u evrima.
Na primer, neko ko planira kupovinu stana ili plaćanje školarine u evrima može imati više koristi od čuvanja novca u istoj valuti.
Ako oročite 5.000 evra uz ilustrativnu godišnju kamatu od 2%, bruto kamata iznosi 100 evra. Nakon poreza od 15% na kamatu, ostaje 85 evra, odnosno ukupno 5.085 evra.
Ova računica ne uključuje eventualne dodatne naknade.
Devizna štednja zato nije automatski isplativija, ali može biti praktičnija kada znate u kojoj valuti ćete trošiti novac.
4. Kratkoročne državne obveznice – alternativa bankarskom depozitu
Državne hartije od vrednosti predstavljaju pozajmicu državi, koja se obavezuje da investitoru isplati novac prema unapred utvrđenim uslovima.
Za ulaganje na godinu dana posebno su zanimljive kratkoročne hartije ili obveznice čije dospeće odgovara planiranom datumu povlačenja novca.
Prednost je mogućnost da unapred znate ugovorene novčane tokove, naročito ako hartiju držite do dospeća.
Ipak, državni dug nije potpuno bez rizika. Postoje kreditni, valutni i tržišni rizici, a ranija prodaja može doneti gubitak.
Pre kupovine treba proveriti prinos do dospeća, brokerske troškove, porez i mogućnost prodaje. Nisu sve emisije dostupne malim investitorima pod jednako povoljnim uslovima.
Za nekoga ko želi predvidljiv rezultat tokom 12 meseci, odgovarajuća kratkoročna državna hartija može biti zanimljiva alternativa oročenoj štednji.
5. ETF fondovi – veći potencijal rasta, ali i mogućnost ozbiljnog pada
Ako vam je cilj veća zarada, berza otvara znatno više mogućnosti od bankarskog depozita.
Jedan od jednostavnijih načina ulaganja jeste kupovina ETF fondova koji prate poznate berzanske indekse, poput američkog S&P 500 ili globalnog MSCI World.
Umesto izbora pojedinačnih kompanija, kupovinom širokog indeksnog fonda ulažete u veći broj preduzeća.
To smanjuje zavisnost od uspeha jedne kompanije, ali ne uklanja rizik pada tržišta.
Tokom 2026. posebno su važni poslovni rezultati tehnoloških kompanija, ulaganja u veštačku inteligenciju, troškovi finansiranja i promene kamatnih stopa.
Ako uložite 5.000 evra i tržište poraste 10%, vrednost investicije bila bi približno 5.500 evra pre troškova i poreza.
Ali ako indeks padne 15%, ostalo bi oko 4.250 evra.
Oba primera su ilustrativna, a ne prognoza.
Zbog toga su akcijski ETF fondovi pre svega prikladniji za višegodišnje ulaganje. Ako će vam čitava suma biti potrebna za 12 meseci, rizik može biti prevelik.
6. Energetika i odbrambena industrija – trendovi koje pokreću svetski sukobi
Ratovi i energetska kriza promenili su i sektore koje investitori prate.
Energetske kompanije mogu imati koristi od povećanja cena nafte i gasa, dok rast vojnih budžeta može podstaći potražnju za proizvodima odbrambene industrije.
Ipak, postoji važna razlika između perspektivnog sektora i dobre investicije.
Ako je tržište već uračunalo očekivani rast profita u cenu akcija, naknadna kupovina može biti skupa.
Primirje ili pad cena energenata mogu brzo promeniti očekivanja, a samim tim i vrednost ulaganja.
Za početnika koji želi da učestvuje u ovim trendovima, široko diversifikovan fond je uglavnom razumniji početak od velike opklade na jednu energetsku ili vojnu kompaniju.
Gde uložiti 5.000 evra na 12 meseci?
Kada se uporede najbolji načini za štednju u 2026. godini, postaje jasno da najveći potencijal zarade nije isto što i najveća verovatnoća pozitivnog rezultata.
| Vrsta ulaganja | Potencijal prinosa | Rizik na 12 meseci |
|---|---|---|
| Dinarska štednja | Ugovorena kamata | Nizak nominalni, postoji inflacioni i valutni rizik |
| Devizna štednja | Ugovorena kamata umanjena za porez | Nizak nominalni u valuti depozita |
| Kratkoročne obveznice | Prinos do dospeća | Nizak do umeren, zavisno od emitenta |
| Investiciono zlato | Zavisi od tržišne cene | Umeren do visok |
| Široki akcijski ETF | Moguć visok rast ili pad | Visok |
| Sektorske akcije | Potencijalno veliki rast ili gubitak | Veoma visok |
Za konzervativnog štedišu sa 5.000 evra i strogim rokom od godinu dana, razumno je prvo uporediti dinarsku i deviznu štednju sa kratkoročnim državnim hartijama.
Ko želi dodatnu zaštitu od geopolitičke neizvesnosti može razmotriti manji udeo zlata, ali samo ako ne mora da ga proda po isteku 12 meseci.
Akcije i sektorski fondovi imaju više smisla za deo kapitala čiji se rok ulaganja može produžiti ako berza padne.
Tri greške koje mogu da pojedu zaradu
Prva je ulaganje celokupne ušteđevine u sredstvo koje je prethodnih meseci najviše poraslo. Dobar prethodni rezultat ne garantuje nastavak rasta.
Druga je zanemarivanje troškova. Provizije, razlika kupovne i prodajne cene zlata, konverzija valuta i porezi mogu značajno smanjiti zaradu, posebno tokom samo jedne godine.
Treća je investiranje novca koji može iznenada zatrebati. Pre bilo kakvog ulaganja korisno je obezbediti rezervu za nekoliko meseci osnovnih životnih troškova.
Šta je najpametnije uraditi sa novcem do oktobra 2027?
Najbolji načini za štednju u 2026. godini zavise pre svega od toga koliko rizika možete da podnesete i kada će vam novac biti potreban.
Za rok od tačno 12 meseci, bankarska štednja i odgovarajuće kratkoročne državne hartije nude predvidljiviji ishod.
Zlato može imati važnu ulogu u zaštiti i raspodeli kapitala, naročito tokom međunarodnih kriza, ali ne garantuje zaradu za godinu dana.
ETF fondovi i akcije nude veći potencijal rasta, ali zahtevaju spremnost na gubitke i, po mogućstvu, znatno duži period ulaganja.
Najvažnija odluka zato nije da pronađete investiciju koja će sigurno najviše porasti. Takva garancija ne postoji. Cilj je da izaberete ulaganje zbog kojeg nećete morati da prodate imovinu u najgorem trenutku.
