Šalovanje je postavljanje oplate u koju se uliva svež beton. Oplata drži beton u zadatom obliku dok konstrukcija dobija čvrstinu. Ovaj proces zahteva tačno postavljenu oplatu, dobru podupiruću konstrukciju i proveru svih spojeva pre betoniranja.
Majstor mora da proceni pritisak svežeg betona, razmak podupirača, položaj distancera i stanje oplatnih ploča. Greška na bilo kojoj od tih stavki brzo se vidi na betonu kroz krivinu, ispupčenje, curenje cementnog mleka ili dodatni posao posle skidanja oplate.
Na gradilištima se često ponavljaju iste greške. U nastavku prolazimo kroz greške pri šalovanju koje majstori najčešće prave i kroz načine da ih izbegnete pre nego što beton stigne na gradilište.
1. Šalovanje bez provere mera iz projekta
Greška kreće pre prve postavljene ploče. Majstor premeri teren jednom, obeleži pravac i nastavi rad po osećaju. Kod temelja se tada najčešće pomere osa zida ili visina gotovog betona, pa se greška prenosi na sledeću fazu rada.
Pre početka rada treba proveriti:
- osu temelja
- širinu oplate
- visinu betoniranja
- položaj otvora
- kote iz projekta
Pre montaže obeležite osnovne tačke kanapom ili laserom. Proveru ponovite posle zatvaranja oplate. Kod temelja posebno proverite uglove i dijagonale. Kada se radi veći posao, pripremite unapred svu opremu za betoniranje i šalovanje koja Vam treba za obeležavanje, stezanje i proveru oplate pre dolaska betona.
2. Dijagonale se proveravaju „od oka“
Kod pravougaonih temelja i zidova dijagonale moraju da se poklope. Razlika od nekoliko centimetara pravi problem na zidu i armaturi. Kasnije se isti problem vidi kroz hidroizolaciju ili nastavak zidanja.
| Šta se proverava | Alat | Kada se proverava |
| Dužina stranica | metar | pre zatvaranja oplate |
| Dijagonale | metar ili laser | posle montaže |
| Pravac zida | kanap | pre betoniranja |
| Visina oplate | nivelir ili laser | pre isporuke betona |
3. Premalo žabica na oplati
Svež beton pravi jak bočni pritisak. Najveći pritisak je u donjoj zoni oplate, zbog čega oplata najčešće prvo krene da se širi pri dnu zida.
Kod panelne oplate žabice se često postavljaju na razmacima oko 60 cm po visini i širini panela. Tačan razmak zavisi od sistema oplate i visine zida. Brzina betoniranja takođe utiče na opterećenje.
Postavite žabice prema sistemu koji koristite. Donju zonu zategnite posebno pažljivo. Pre betoniranja proverite svaku maticu i svaki spoj.
4. Podupirači stoje na slaboj podlozi
Podupirač mora da prenese opterećenje na stabilan oslonac. Zemlja i nasut šut često popuste tokom rada. Oplata tada menja položaj u trenutku kada je pritisak betona najveći.
Brza kontrola na gradilištu:
- podupirač stoji uspravno
- stopa ima čvrst oslonac
- nema oslanjanja na rastresit materijal
- tronožac drži podupirač stabilno
- glava podupirača pravilno naleže
Ispod podupirača stavite dasku ili čeličnu ploču kada podloga traži širi oslonac. Kod ploča koristite tronošce i glave za podupirače. Proverite svaki red podupirača pre početka betoniranja.
5. Distanceri se stavljaju predaleko
Distanceri drže razmak između armature i oplate. Kod zidova pomažu da debljina ostane ista kroz celu površinu. Kad ih ima premalo, oplata se približi armaturi ili se zid stegne na pogrešnom mestu.
Greška se najčešće vidi posle skidanja oplate:
- zaštitni sloj betona bude tanak
- armatura ostane preblizu površini
- zid nema istu debljinu
- ivice traže dodatnu obradu
Raspored distancera odredite pre zatvaranja oplate. Kod zidova pratite visinu betoniranja. Kod ploča proverite da armatura ostaje u zadatoj zoni tokom gaženja i ugradnje betona.
6. Koriste se iskrivljene i nabubrele ploče
| Stanje ploče | Rizik na betonu |
| Iskrivljena ploča | talasasta površina |
| Nabubrela ivica | otvoren spoj |
| Ispucala površina | gruba struktura betona |
| Oštećen ugao | loša ivica elementa |
Pre slaganja odvojite ploče po stanju. Najbolje ploče čuvajte za vidljive površine. Ploče sa slabim ivicama koristite samo tamo gde spoj može pravilno da se zatvori.
7. Spojevi ostanu otvoreni
Cementno mleko prvo izlazi kroz loš spoj. Posle toga beton na toj zoni ostaje šupljikav. Ivice budu prljave i krte.
Kod temelja greška pravi veći utrošak betona. Kod zidova pravi loš izgled i slabu ivicu.
Spojeve zatvorite pre armiranja, kad god redosled rada to dozvoljava. Koristite zaptivnu traku ili odgovarajući spojni pribor. Posebno proverite uglove i donji deo oplate.
8. Beton se sipa brže nego što oplata može da izdrži
Brzo betoniranje povećava bočni pritisak. Problem raste kod visokih zidova i tankih elemenata. Vibrator dodatno pojača pritisak na oplatu ako je zona slabo stegnuta.
Beton se ugrađuje u slojevima. Oplata se prati tokom celog betoniranja. Jedan radnik treba da gleda spojeve i zatezalice.
Dogovorite tempo pre dolaska miksera. Kod viših zidova beton uvodite postepeno. Ako spoj počne da pušta, zaustavite ugradnju i zategnite problematičnu zonu.
9. Oplata se skida prerano
Beton brzo očvrsne na površini, ali punu projektovanu čvrstoću dostiže kasnije. U praksi se često uzima period od 28 dana za punu čvrstoću betona. Kod podne oplate i ploča podupiranje obično traje znatno duže nego kod bočnih oplata.
Najveći rizik je kod ploča, greda, većih raspona, hladnog vremena, elemenata sa većim opterećenjem.
Vreme skidanja odredite prema tipu elementa i temperaturi. Projekat ima prednost kada je dat tačan rok skidanja. Bočne oplate se skidaju ranije od donjih oplata kod ploča. Podupirače skidajte tek kad beton ima dovoljnu čvrstoću za sopstvenu težinu i predviđeno opterećenje.
Za kraj:
Šalovanje se ne radi uvek po istom redosledu, jer svaki objekat ima svoje mere i uslove na gradilištu. Ipak, neke provere moraju da postoje kod svakog posla.
Zato šalovanje treba gledati kao kontrolisan posao, a ne kao grubu pripremu za betoniranje. Majstor može da prilagodi redosled rada, ali ne sme da preskoči proveru onoga što drži oplatu stabilnom.
