Ugovor o doživotnom izdržavanju omogućava da primalac izdržavanja obezbedi brigu, negu i pomoć do kraja života, dok davalac izdržavanja nakon njegove smrti stiče imovinu koja je ugovorom precizno određena.
Zbog značajnih imovinskih i naslednopravnih posledica, način na koji se ugovor priprema, zaključuje i kasnije izvršava može biti presudan ako ga naslednici jednog dana ospore.
Visoka starost sama po sebi ne čini ugovor nevažećim. Problemi se najčešće pojavljuju kada postoji sumnja u sposobnost za rasuđivanje primaoca, kada je njegova smrt u trenutku potpisivanja bila praktično izvesna, kada je imovina neprecizno određena, kada postoji pritisak na stariju osobu ili kada davalac kasnije ne izvršava preuzete obaveze.
Zato zaštita ne počinje tek kada naslednici podnesu tužbu. Advokat za nasledno pravo može pomoći da se pre zaključenja ugovora provere zdravstvene, imovinske i porodične okolnosti, precizno definišu obaveze davaoca i pripremi dokumentacija koja kasnije može biti važna za dokazivanje slobodne volje primaoca i stvarnog izvršavanja ugovora.
Šta je ugovor o doživotnom izdržavanju?
Ugovorom o doživotnom izdržavanju primalac izdržavanja se obavezuje da se posle njegove smrti na davaoca prenese svojina na tačno određenim stvarima ili druga određena prava.
Davalac se zauzvrat obavezuje da primaoca izdržava, brine o njemu do kraja života i izvrši druge obaveze određene ugovorom i zakonom.
Doživotno izdržavanje je dvostrano obavezan i teretan odnos. Primalac ne prenosi imovinu bez protivčinidbe, već zauzvrat dobija negu, pomoć, sredstva za život ili druge ugovorene oblike izdržavanja.
Ugovor je istovremeno aleatoran. Kada se zaključuje, ne zna se koliko će primalac još živeti, koliko će trajati obaveza izdržavanja niti koliki će stvarni troškovi davaoca biti.
Predmet ugovora mogu biti određene stvari i prava koja postoje u trenutku zaključenja. Upravo zato ugovor treba da precizno identifikuje imovinu koja će nakon smrti primaoca preći na davaoca.
Ugovor o doživotnom izdržavanju nije isto što i testament ili poklon
Razlika između ova tri pravna instrumenta posebno je važna kada starija osoba želi da unapred uredi pitanje svoje imovine.
Ugovor o doživotnom izdržavanju i testament
Testament je jednostrana izjava poslednje volje. Njime ostavilac određuje ko će naslediti njegovu imovinu nakon smrti, a testament može pod propisanim uslovima i da opozove ili zameni novim.
Kod ugovora o doživotnom izdržavanju postoje dve ugovorne strane i uzajamne obaveze. Davalac se obavezuje na izdržavanje i brigu, dok primalac ugovara prenos određene imovine nakon svoje smrti.
Razlika je važna i za nužni deo. Imovina koja je punovažno obuhvaćena ugovorom o doživotnom izdržavanju ne tretira se na isti način kao imovina koja ulazi u zaostavštinu po osnovu testamenta.
Ugovor o doživotnom izdržavanju i poklon
Kod poklona jedna strana daje drugoj imovinsku korist bez odgovarajuće protivčinidbe. Kod doživotnog izdržavanja imovina se ugovara u zamenu za obaveze davaoca.
Zato nije dovoljno dokument jednostavno nazvati ugovorom o doživotnom izdržavanju. Ako stvarni odnos ne odgovara njegovoj pravnoj prirodi, odnosno ako izdržavanje nije ni nameravano niti se stvarno izvršava, kasnije se mogu otvoriti pitanja stvarne prirode pravnog posla.
Koji oblik ugovora o doživotnom izdržavanju je obavezan?
Forma ugovora o doživotnom izdržavanju strogo je propisana upravo zbog ozbiljnosti njegovih posledica. Ne radi se o dokumentu koji je dovoljno da dve osobe same napišu i potpišu kod kuće.
Solemnizacija ugovora
Ugovor se zaključuje u propisanoj javnobeležničkoj formi, odnosno kao javnobeležnički potvrđena isprava. Solemnizacija ugovora nije isto što i obična potvrda da su potpisi na papiru autentični.
Javni beležnik potvrđuje pravni posao u postupku u kojem se proveravaju određene pretpostavke i ugovaračima objašnjavaju njegove pravne posledice. Time se smanjuje prostor za kasniju tvrdnju da primalac nije znao kakav dokument zaključuje.
Šta javni beležnik mora da objasni?
Posebno važna posledica odnosi se na naslednike. Ugovarači treba da budu upozoreni da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u zaostavštinu primaoca i da se iz nje nužni naslednici ne mogu namiriti.
Upozorenje nije sporedna formalnost. Član 195 Zakona o nasleđivanju upravo zbog ozbiljnosti posledica zahteva odgovarajuću formu i upoznavanje stranaka sa njihovim pravnim položajem.
Zašto ovo nije samo „overa kod notara“?
U svakodnevnom govoru često se kaže da ugovor treba „overiti kod notara“, ali takva formulacija može biti pogrešno shvaćena. Kod ugovora o doživotnom izdržavanju nije reč samo o običnoj overi potpisa.
Propisana forma ima zaštitnu funkciju. Ona treba da doprinese tome da se utvrdi identitet stranaka, njihova volja i razumevanje pravnih posledica ugovora.
Kako zaštititi stariju osobu pre potpisivanja ugovora?
Najvažniji trenutak za zaštitu primaoca nije nakon što nastane problem, već pre zaključenja ugovora.
Slobodna volja primaoca izdržavanja
Starija osoba treba sama da odluči da li želi ugovor i sa kim želi da ga zaključi. Odluka ne treba da bude rezultat pritiska dece, budućeg davaoca, negovatelja ili bilo koje druge osobe.
Posebno je rizično kada davalac organizuje sve razgovore, kontroliše pristup starijoj osobi i odgovara umesto nje na pitanja koja se odnose na njenu imovinu i volju. Što je značajnija vrednost imovine, to je važnije da se može pokazati da je odluka bila lična i slobodna.
Poslovna sposobnost i sposobnost za rasuđivanje
Poslovna sposobnost i sposobnost za rasuđivanje nisu pitanja koja treba automatski vezivati za broj godina.
Osoba može imati 90 godina i potpuno razumeti prirodu ugovora, imovinu kojom raspolaže i posledice svoje odluke. Sa druge strane, znatno mlađa osoba može zbog bolesti ili drugih okolnosti imati ozbiljno narušenu sposobnost razumevanja.
Za budući spor naročito je važno stanje primaoca u trenutku kada se ugovor zaključuje.
Da li treba pribaviti lekarsko mišljenje?
Lekarsko mišljenje nije univerzalni uslov za svaki ugovor koji zaključuje starija osoba. Međutim, u određenim okolnostima može biti izuzetno važan preventivni dokaz.
Posebnu pažnju treba razmotriti ako primalac ima:
- dijagnostikovanu demenciju;
- istoriju moždanog udara;
- kognitivne smetnje;
- periode dezorijentacije;
- psihijatrijsku ili neurološku dijagnozu;
- terapiju koja značajno utiče na mentalno stanje;
- medicinsku dokumentaciju koja bi kasnije mogla otvoriti pitanje sposobnosti za rasuđivanje.
Cilj nije da se unapred „proizvede dokaz“ po svaku cenu, već da dokumentacija verno pokaže stvarno zdravstveno i kognitivno stanje osobe u relevantnom trenutku.
Zašto treba sačuvati medicinsku dokumentaciju?
Kada se ugovor osporava godinama kasnije, primalac izdržavanja često više nije živ. Sud tada njegovo stanje u vreme potpisivanja može utvrđivati na osnovu dokumentacije, veštačenja i iskaza ljudi koji su ga poznavali.
Medicinska dokumentacija nastala neposredno pre ili oko trenutka potpisivanja zato može imati znatno veću dokaznu vrednost od naknadnih porodičnih tvrdnji da je neko „već tada bio senilan“.
Da li visoka starost primaoca može da obori ugovor?
Visoka starost sama po sebi nije razlog za nevažnost ugovora.
Pravno pitanje nije da li je primalac imao 75, 85 ili 95 godina, već da li je razumeo ono što zaključuje i da li su ispunjene druge pretpostavke za punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju.
Starost ipak može biti relevantna u kombinaciji sa drugim okolnostima. Posebno dobija na značaju kada se razmatra zdravstveno stanje, blizina smrti i aleatornost ugovora o doživotnom izdržavanju.
Aleatornost ugovora o doživotnom izdržavanju
Aleatornost ugovora o doživotnom izdržavanju znači da u trenutku njegovog zaključenja postoji neizvesnost u pogledu trajanja i ukupne vrednosti budućih obaveza.
Davalac možda bude pružao izdržavanje nekoliko meseci, ali ono može trajati i deset ili dvadeset godina. Tokom tog perioda potrebe primaoca mogu se značajno promeniti.
Kada bolest primaoca izdržavanja postaje problem?
Bolest primaoca izdržavanja sama po sebi ne znači da ugovor nije punovažan. Ugovori se upravo često zaključuju zato što je starijoj ili bolesnoj osobi potrebna dugotrajna pomoć.
Problem može nastati kada su starost i bolest takvi da u trenutku zaključenja za davaoca praktično više ne postoji stvarna neizvesnost koliko će izdržavanje trajati.
Tada se ne posmatra samo dijagnoza već kompletne okolnosti, uključujući prognozu, stanje primaoca i ono što je davalac znao ili mogao znati.
Šta ako primalac umre ubrzo nakon potpisivanja?
Smrt nekoliko dana, nedelja ili meseci nakon zaključenja može izazvati sumnju naslednika, ali sama vremenska blizina nije jedina činjenica koja se ocenjuje.
Treba utvrditi kakvo je bilo zdravstveno stanje u trenutku potpisivanja i da li je ishod tada bio toliko izvestan da ugovor za davaoca praktično više nije sadržao rizik.
Zato ugovor zaključen neposredno pre smrti nije automatski nevažeći, kao što ni dugo trajanje ugovora samo po sebi ne dokazuje da je svaki njegov element bio besprekoran.
Kada naslednici mogu tražiti poništaj?
Član 203 Zakona o nasleđivanju daje zakonskim naslednicima poseban osnov da zahtevaju poništaj kada zbog bolesti ili starosti primaoca ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca.
To je specifičan razlog za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju i ne treba ga mešati sa drugim osnovima, kao što su nesposobnost za rasuđivanje, mana volje, nedostatak propisane forme ili neizvršavanje ugovora.
Rok za poništaj ugovora zbog nedostatka aleatornosti
Rok za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju po ovom posebnom osnovu nije neograničen.
Zakonski naslednici mogu zahtev postaviti u roku od jedne godine od saznanja za ugovor, a najkasnije u roku od tri godine od smrti primaoca izdržavanja. Rok od godinu dana ne počinje da teče pre smrti primaoca.
Važno je da se ovo pravilo ne pretvori u netačnu tvrdnju da „svaki ugovor može da se obori samo tri godine nakon smrti“. Pravni režim zavisi od razloga zbog kojeg se ugovor osporava.
Ništavost ugovora o doživotnom izdržavanju, poništaj zbog određenog nedostatka i raskid ugovora predstavljaju različite pravne situacije i mogu imati različite posledice i pravila.
Poništaj, ništavost i raskid nisu isto
U praksi se često za sve koristi izraz „obaranje ugovora“, ali pravno je važno utvrditi šta je stvarni problem.
Poništaj ugovora
Poništaj se može tražiti u situacijama u kojima je ugovor zaključen, ali postoji razlog zbog kojeg može biti stavljen van snage.
Poseban naslednopravni primer predstavlja nedostatak aleatornosti iz člana 203 Zakona o nasleđivanju. Mogu se pojaviti i druga pitanja u vezi sa manama volje i sposobnošću ugovarača.
Ništavost ugovora
Ništavost ugovora o doživotnom izdržavanju predstavlja ozbiljniji problem koji može postojati kada nedostaje zakonom zahtevani element punovažnosti.
To može uključivati problem sa propisanom formom, zakonom zahtevanim upozorenjem ili posebno zabranjenim ugovornim odnosom.
Raskid ugovora
Raskid ugovora o doživotnom izdržavanju polazi od drugačije situacije. Ugovor je zaključen, ali se tokom njegovog trajanja pojavljuje razlog zbog kojeg više ne treba da opstane.
Takav razlog može biti neizvršavanje obaveza, ozbiljno poremećeni odnosi ili promenjene okolnosti.
Profesionalni negovatelj kao davalac izdržavanja
Poseban oprez potreban je kada je davalac osoba ili organizacija koja se profesionalno stara o primaocu.
Ko može spadati u ovu kategoriju?
U zavisnosti od konkretne situacije, to mogu biti:
- profesionalni negovatelji;
- određeno medicinsko osoblje;
- ustanove;
- agencije;
- druga fizička ili pravna lica koja u okviru profesije ili delatnosti pružaju negu primaocu.
Razlog za poseban režim je očigledan. Osoba koja profesionalno brine o starijem ili bolesnom licu može se nalaziti u položaju posebnog poverenja i uticaja.
Zašto je potrebna posebna saglasnost?
Zakon za određene takve situacije zahteva prethodnu saglasnost nadležnog organa starateljstva.
Profesionalni negovatelj kao davalac zato ne treba da polazi od toga da je dovoljno što primalac želi da mu ostavi imovinu.
Ako je saglasnost potrebna, a nije pribavljena, može se otvoriti pitanje ništavosti ugovora.
Koja imovina može biti predmet ugovora?
Ugovor treba da obuhvati tačno određenu imovinu koju primalac može pravno da prenese.
Imovina mora postojati u trenutku zaključenja
Ugovor o doživotnom izdržavanju ne treba sastavljati kao neodređenu izjavu da davaocu pripada „sva imovina koju primalac bude imao u trenutku smrti“.
Predmet treba individualizovati prema stanju koje postoji kada se ugovor zaključuje.
Nepokretnost treba precizno identifikovati
Kod stana, kuće, zemljišta ili druge nepokretnosti treba koristiti tačne podatke iz odgovarajućih evidencija.
U zavisnosti od vrste nepokretnosti, relevantni mogu biti:
- katastarska opština;
- broj parcele;
- broj posebnog dela;
- površina;
- adresa;
- vlasnički udeo.
Neformalna formulacija „moj stan u Beogradu“ nepotrebno otvara prostor za buduću nedoumicu.
Može li ugovor obuhvatiti buduću imovinu?
Pravna konstrukcija ugovora polazi od tačno određenih stvari ili prava koja postoje u trenutku njegovog zaključenja.
Ako primalac kasnije stekne novu nekretninu ili drugu imovinu, ona ne treba automatski da se smatra obuhvaćenom ranije zaključenim ugovorom samo zato što su ugovarači koristili široku opštu formulaciju.
Šta ako primalac nije vlasnik 1/1?
Primalac može raspolagati samo pravima koja mu pripadaju.
Ako je vlasnik polovine stana, nije dovoljno da ugovor bude napisan kao da je vlasnik cele nepokretnosti. Isto važi kada postoji zajednička imovina supružnika ili nerešen imovinski odnos.
Zašto treba proveriti vlasništvo pre potpisivanja?
Pre ugovora treba proveriti pravno stanje imovine, a ne oslanjati se samo na izjavu primaoca da je „sve njegovo“.
Kod nepokretnosti treba proveriti:
- ko je upisan kao vlasnik;
- koliki je udeo primaoca;
- da li postoje hipoteke;
- zabeležbe;
- druga prava trećih lica;
- eventualni sporovi;
- zajednička imovina supružnika;
- ranija raspolaganja.
Ugovor može biti veoma dobro sastavljen, ali to ne rešava problem ako se njime raspolaže pravom koje primaocu ne pripada.
Šta tačno treba da obuhvate obaveze davaoca izdržavanja?
Obaveze davaoca izdržavanja ne treba ostavljati na nivou opšte formulacije ako strane već znaju šta očekuju jedna od druge.
Stanovanje i svakodnevne potrebe
Treba utvrditi gde primalac živi i da li davalac obezbeđuje stanovanje ili samo doprinosi njegovim troškovima.
Ugovor može urediti i nabavku hrane, odeće, obuće, higijenskih sredstava i drugih svakodnevnih potreba.
Nega u bolesti i starosti
Kod starijih primalaca upravo nega često predstavlja najvažniji deo odnosa.
Treba razjasniti da li davalac lično pruža pomoć, organizuje negovatelja, vodi primaoca lekaru, pribavlja lekove ili finansira druge oblike podrške.
Troškovi lečenja
Troškovi lečenja mogu postati značajni ako se zdravstveno stanje pogorša.
Ako strane žele da davalac snosi određene privatne preglede, lekove, medicinska pomagala ili profesionalnu negu, korisno je to što preciznije urediti.
Dom za stare ili profesionalna nega
Ponekad životne okolnosti pokažu da primalac više ne može bezbedno da ostane kod kuće.
Ugovor može unapred predvideti kako će se odlučivati o domu ili profesionalnoj nezi i ko snosi odgovarajuće troškove.
Sahrana
Obaveza davaoca može uključivati i organizaciju i troškove sahrane.
Ako primalac ima posebne želje, mogu se preciznije zabeležiti kako kasnije ne bi bilo spora između davaoca i članova porodice.
Kako dokazati da je ugovor stvarno izvršavan?
Jedna od najvećih grešaka jeste pretpostavka da je dovoljno sačuvati samo potpisani ugovor.
Ako naslednici nakon smrti tvrde da davalac nije izvršavao svoje obaveze, dokaz o pruženom izdržavanju može postati veoma važan.
Finansijski dokazi
Davalac može čuvati:
- račune za lekove;
- račune za namirnice;
- bankarske transfere;
- potvrde o plaćanju komunalija;
- račune za medicinske usluge;
- račune doma za stare;
- račune profesionalnog negovatelja;
- druge dokumente povezane sa izdržavanjem.
Nije potrebno svaki odlazak u prodavnicu pretvarati u pravni dosije, ali kod značajnijih i redovnih troškova dokumentacija može biti korisna.
Medicinska dokumentacija
Dokumenti mogu pokazati i ko je organizovao lečenje, pratio primaoca kod lekara ili finansirao određene zdravstvene potrebe.
Medicinska dokumentacija može istovremeno biti važna i za procenu zdravstvenog stanja primaoca u različitim fazama trajanja ugovora.
Prepiska
Poruke između davaoca, primaoca, članova porodice, lekara ili negovatelja mogu pokazati kako je briga organizovana.
U slučaju spora takav vremenski trag često daje jasniju sliku od sećanja svedoka nekoliko godina kasnije.
Svedoci
Komšije, članovi porodice, prijatelji, negovatelji i druga lica mogu imati neposredna saznanja o tome ko je pružao negu i kako je odnos funkcionisao.
Njihovi iskazi mogu biti naročito značajni kada su obaveze po prirodi takve da za njih ne postoji račun ili bankarski transfer.
Dokumentovanje izdržavanja zato treba da prati stvarni odnos tokom njegovog trajanja, a ne da počne tek kada stigne tužba.
Raskid zbog neizvršavanja obaveza
Neizvršavanje obaveza može dovesti do raskida ugovora.
Ako davalac prestane da pruža ono što je obećao, primalac ne mora da čeka kraj života da bi reagovao.
Sud tada može ispitivati sadržaj konkretnog ugovora i način na koji se izvršavao. Nije svako povremeno neslaganje isto što i potpuno neispunjenje, ali ozbiljno i trajno neizvršavanje može imati znatno drugačije posledice.
Precizno napisane obaveze davaoca izdržavanja ovde ponovo postaju važne. Mnogo je lakše procenjivati izvršenje konkretnih obaveza nego opšte obećanje da će neko „voditi računa“ o primaocu.
Raskid zbog poremećenih odnosa
Doživotno izdržavanje često stvara veoma blizak lični odnos između ugovarača. Kada zajednički život ili svakodnevni kontakt postanu nepodnošljivi, zakon omogućava da se pod određenim uslovima zahteva raskid zbog poremećenih odnosa.
Nije presudan svaki konflikt. Potrebno je da poremećaj dostigne takav nivo da nastavak ugovornog odnosa više nije razumno održiv.
Važno može biti i ko je doprineo nastanku problema. Odgovornost za poremećaj može uticati na određene imovinske posledice i pravičnu naknadu između stranaka.
Promenjene okolnosti tokom trajanja ugovora
Ugovor može trajati veoma dugo, pa okolnosti iz vremena njegovog zaključenja ne moraju ostati iste.
Davalac može ozbiljno oboleti, izgubiti sposobnost da lično pruža pomoć ili se suočiti sa drugim velikim promenama. Sa druge strane, zdravstveno stanje primaoca može zahtevati neuporedivo intenzivniju negu nego što je bilo moguće predvideti.
Kada se okolnosti toliko promene da izvršavanje postane znatno otežano, može se otvoriti pitanje drugačijeg uređenja odnosa ili raskida.
U odgovarajućim okolnostima može se razmatrati i preinačenje prava primaoca u doživotnu rentu.
Šta ako davalac izdržavanja umre pre primaoca?
Smrt davaoca izdržavanja ne znači u svakoj situaciji automatski kraj odnosa.
Obaveze mogu preći na njegovog bračnog druga i potomke koji su pozvani na nasleđivanje ako pristanu da nastave ugovor. Time se primaocu omogućava kontinuitet izdržavanja.
Ako nema lica koja mogu nastaviti ugovor ili ona ne pristanu na njegovo produženje, nastaju posledice koje zakon posebno uređuje.
Smrt davaoca izdržavanja zato je još jedno pitanje koje treba uzeti u obzir kada se ugovor zaključuje sa osobom čija starost ili zdravstveno stanje mogu učiniti nastavak obaveza problematičnim.
Ugovor sa više primalaca izdržavanja
Ugovor može biti zaključen tako da izdržavanje prima više lica.
Čest primer su supružnici koji žele da oboje budu zaštićeni. Tada ugovor treba jasno da odredi prava svakog od njih i imovinu kojom svaki primalac raspolaže.
Smrt jednog supružnika ne znači automatski da obaveze prema drugom prestaju. Upravo zato kod više primalaca izdržavanja sadržaj ugovora mora biti posebno precizan.
Ugovor o doživotnom izdržavanju i nužni deo
Ugovor o doživotnom izdržavanju i nužni deo često predstavljaju izvor porodičnih sporova.
Da li imovina ulazi u zaostavštinu?
Kod punovažnog ugovora, imovina obuhvaćena tim pravnim poslom ne predstavlja deo zaostavštine primaoca na isti način kao imovina koju je imao u trenutku smrti bez takvog raspolaganja.
Drugim rečima, imovina ne ulazi u zaostavštinu iz koje bi se naslednici redovno namirivali.
Mogu li nužni naslednici tražiti nužni deo iz te imovine?
Nužni naslednici ne mogu samo zato što bi po zakonu imali pravo na nužni deo zahtevati da se valjano ugovorena imovina vrati u zaostavštinu.
To je jedna od ključnih razlika između doživotnog izdržavanja i pojedinih drugih raspolaganja imovinom.
Mogu li naslednici ipak osporavati ugovor?
Da.
Zakonski naslednici mogu imati pravo da ospore punovažnost samog ugovora ako postoji odgovarajući pravni osnov. To može biti nedostatak aleatornosti, problem sa sposobnošću primaoca, formom ugovora ili neki drugi zakonom relevantan nedostatak.
Zato rečenica „imam ugovor i naslednici više ništa ne mogu“ nije pravno bezbedna.
Kada ugovor može izgledati kao prikriveni poklon?
Naziv dokumenta nije jedina stvar koja određuje njegovu pravnu prirodu.
Ako je ugovor formalno predstavljen kao doživotno izdržavanje, a faktički ne postoji stvarna obaveza izdržavanja niti namera da se ona izvršava, mogu nastati pitanja o tome šta su strane zaista želele.
Pri tome sama razlika između tržišne vrednosti nepokretnosti i konačnih troškova izdržavanja ne znači automatski da je ugovor poklon. Upravo zbog njegove aleatornosti unapred se ne zna kakav će konačan odnos tih vrednosti biti.
Mnogo je važnije da postoji stvarna protivčinidba i da se ugovorna obaveza zaista izvršava.
Može li dete ili unuk biti davalac izdržavanja?
Može. Srodstvo samo po sebi nije prepreka za zaključivanje ugovora.
Roditelj može zaključiti ugovor sa detetom, kao što davalac može biti i unuk ili drugi član porodice.
Ipak, baš takvi ugovori često kasnije dovode do naslednopravnih sporova. Druga deca mogu smatrati da je jedan naslednik privilegovan ili tvrditi da je pomoć koju je pružao bila samo uobičajena porodična briga.
Zato ugovor između bliskih srodnika treba jednako pažljivo pripremiti kao i ugovor između lica koja nisu u srodstvu.
Kako maksimalno smanjiti rizik osporavanja ugovora?
Apsolutna „neoborivost“ ne može se unapred garantovati. Svako ko tvrdi da ima odgovarajući pravni interes može pokušati da sudskim putem zaštiti svoja prava, a ishod zavisi od činjenica i dokaza.
Ipak, postoji niz koraka kojima se može znatno smanjiti prostor za uspešno osporavanje:
- proveriti vlasništvo i pravni status imovine;
- precizno individualizovati sve stvari i prava;
- utvrditi da primalac razume prirodu i posledice ugovora;
- sačuvati medicinsku dokumentaciju kada zdravstveno stanje može postati sporno;
- obezbediti da primalac odluku donosi bez pritiska;
- sprovesti solemnizaciju ugovora u propisanoj formi;
- precizno opisati obaveze davaoca;
- urediti troškove lečenja, nege i svakodnevnog života;
- čuvati relevantne dokaze o izvršavanju;
- dokumentovati veće troškove i organizovanu negu;
- reagovati ako jedna strana prestane da izvršava ugovor;
- posebno analizirati aleatornost ako je primalac teško bolestan.
Kako sprečiti poništaj ugovora zato nije pitanje jedne „sigurne klauzule“. Punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju mnogo više zavisi od toga da su forma, slobodna volja, imovina i stvarni odnos između stranaka uredni od samog početka do kraja izvršavanja.
Najčešće greške koje povećavaju rizik poništaja ili raskida
Potpisivanje bez provere sposobnosti za rasuđivanje
Kod veoma stare ili teško bolesne osobe nije dobro ignorisati očigledne znake kognitivnih problema. Ako kasnije nastane spor, upravo sposobnost za rasuđivanje u trenutku zaključenja može postati centralno pitanje.
Zaključenje neposredno nakon ozbiljnog zdravstvenog događaja bez dokumentacije
Moždani udar, teško pogoršanje bolesti ili hospitalizacija ne znače automatski da ugovor ne može biti zaključen. Ipak, ako postoji realna sumnja u mentalno stanje primaoca, odsustvo relevantne dokumentacije može kasnije znatno otežati dokazivanje.
Nejasno određena imovina
Ugovor ne treba da ostavlja budućem sudu da nagađa na koji stan, parcelu ili udeo su ugovarači mislili.
Podaci treba da budu usklađeni sa pravnim evidencijama i stvarnim vlasničkim stanjem.
Raspolaganje tuđom ili zajedničkom imovinom
Primalac ne može ugovorom jednostavno preneti prava koja mu ne pripadaju.
Poseban oprez potreban je kod zajedničke imovine supružnika, suvlasništva i neusklađenih katastarskih podataka.
Nedovoljno precizne obaveze davaoca
Formulacija da će davalac „brinuti o primaocu“ može biti previše široka ako strane imaju konkretna očekivanja.
Što su obaveze jasnije, lakše je i izvršavati ih i kasnije utvrditi da li su izvršene.
Profesionalni negovatelj bez potrebne saglasnosti
Kada je davalac lice koje se u okviru profesije ili delatnosti stara o primaocu, potrebno je proveriti poseban zakonski režim.
Ignorisanje potrebne saglasnosti može dovesti u pitanje čitav pravni posao.
Nedokumentovanje izvršavanja ugovora
Davalac koji godinama uredno brine o primaocu može se nakon njegove smrti suočiti sa tvrdnjom da „nikada ništa nije radio“.
Sačuvani računi, transferi, medicinska dokumentacija i drugi tragovi mogu znatno olakšati dokazivanje stvarnog odnosa.
Prestanak pružanja izdržavanja
Ugovor ne daje davaocu pravo da čeka smrt primaoca kako bi stekao imovinu, a da pritom ne izvršava sopstveni deo obaveze.
Neizvršavanje obaveza može dovesti do zahteva za raskid.
Pritisak na stariju osobu
Činjenica da je ugovor formalno solemnizovan ne znači da je svaka moguća tvrdnja o pritisku zauvek isključena.
Ako postoje dokazi da je volja primaoca formirana pod nedopuštenim uticajem, mogu nastati dodatna pitanja o punovažnosti pravnog posla.
Pretpostavka da javni beležnik rešava svaki budući spor
Javnobeležnička forma značajno je važna, ali ona ne može unapred dokazati da će davalac narednih deset godina uredno izvršavati obaveze.
Forma štiti zaključenje ugovora, dok se njegovo kasnije izvršavanje dokazuje drugim činjenicama.
Pretpostavka da naslednici nikada ne mogu osporavati ugovor
Punovažan ugovor ima snažne posledice po zaostavštinu i nužni deo, ali naslednicima nisu unapred zatvorena vrata suda.
Ako postoji zakonski osnov, mogu pokušati da zahtevaju poništaj, utvrđenje ništavosti ili ostvarivanje drugih prava.
Najčešća pitanja
